8. April, 2017 Nemanja 0 comments

Mašinski sistem

U mraku sobe težak je vazduh. Otvorim zavesu, samo da pustim tračak svetla. Svetlina razgolićuje, pa ću se sakriti u mrak od samog sebe. Prođem prstom po masnoj kartonskoj koverti u koju je upakovano pet stotina listova papira. Svaku stranicu treba ispuniti smislom. Kada tako pogledaš pet stotina je mnogo, a neko sa toliko papira ne bi ni peć umeo da založi! Pocepam ambalažu i vadim dvadesetak komada, tu pored, da se nađe.

Onda otkrivam nju.

Lepoticu od petnaest kilograma. Liveni metal, ispolirani tasteri, neki jedva čitljivi od kucanja. Presijava se zaštitni zeleni poklopac, izguljen na mestima gde su naslonjene ruke. Osećam  miris ulja i zalepljene prašine. Odiše mastilom kojim je natopljena tekstilna traka. Posmatra me i zove da radimo, da joj udahnem život. Gledam je tihu i lepu kako nečujno zbori. Ovakva stoji i u Muzeju Moderne Umetnosti, u Nju Jorku! Znači li to da je još neko mislio da je lepa? Šta mi vredi njena lepota, od toga se ne piše pet stotina stranica. Rad je presudan. Specifičan pre svega zbog zvuka. Metalni i škljocavi, sasvim posebni. Znam da sam nešto uradio po toj laganoj vibraciji klika i klaka polugica. Uvlačim papir koji ono malo okolne svetlosti vraća u moje oko. Razmišljam i razmišljam i počinjem da pišem. Kucam snažno i glatko. Lete prsti po tasterima koji se moraju duboko utisnuti. Kada bih sabirao grame uložene energije u svaki pritisak tastera pomnožen sa brojem otkucanih stranica, koliko sam kilograma misli pomerio? Pritiskanjem poluga ja sipam misao u celinu otiskujući je čekićima na papiru. Štekće kao da peva. Taj ritmični zvuk je pesma mojih misli. Koliko sam dobar čuje se u vazduhu, ja čujem i zato znam da zaista misli teku. Zastanem! Pomislim da će ići, ali u poslednjem času posumnjam. Nema kod nje povratka, iza nje sve ostaje, poput tragova u snegu. Ostaje da zuri u mene sa beline papira kao otisak dubok koliko i rešenost kada je načinjen. Bleđi otisci su oni nesigurni. Lepo vidim na celoj kucanoj strani u koje reči sam sumnjao. Druge su crne i zamašćene, srdite i jasne. U njih sam verovao! One sada stoje na belini oblikovane u moje, i ništa više ne mogu učiniti da ih od-stvorim. Mogu biti vulgaran i baciti celu kucanu stranu, ali nestaće i mnoštvo drugih misli koje možda zaslužuju da žive! Kako to sada da znam?

Ova belina išarana crnim slovima liči mi na ogledalo.

U njemu je isto tako teško izmeniti odraz! A zašto bih ga i menjao? On je moj, slika moja i tog trenutka u kome sam. Nastao je, sada i ako poželim neki novi, ja ću stari čitati, misli menjati i nove pisati. Ispraviti, poboljšati ili možda pokvariti? Isto je kao kada pišeš rukom. Ne, nije isto, nema sličnosti! Pisanje rukom je intimno, taktilno i praćeno samo škrgutanjem pera po hrapavom papiru. Ovo je formalno, mašinski tačno i muzikom štekranja obojeno skoro u melodiju, gde na kraju svake linije ide ono ding, koje budi govoreći da je novi red naišao. Redovi se skupe u stranicu, stranice u glave, a glave u gomilu, suprotno od one prazne i bele. Ti su papiri perforirani i iskrivljeni. Teži su od praznih jer na njima su otisci mastila i slova. Ideje i misli. Numerisani ili ne, zavisi samo od raspoloženja. Njih da bi čitao ne koristiš skrolovanje na mišu, već ih listaš i dodiruješ. Preturaš prstima po svojim mislima. Ništa ne možeš da uradiš da ih od sebe sakriješ. Ne možeš ih obrisati, ne možeš otvoriti novi fajl. Jedino što možeš je ižvrljati ih, ali će one uvek naći put do tvog oka duboko ispod žvrljotine.

Ona ne prašta.

U tome i jeste tajna.  Ona te navodi na duplu proveru, sporije i jasnije mišljenje. Kada tok dobije ritam, znaš. Čuješ to. Traka štekće i okreće se, a svaki red moraš pomeriti valjak rukom i udahnuti vazduh opojnog mirisa ulja i prašine. Instrument neponovljivosti bez oproštaja. Ogledalo za preslikavanje misli u drugu dimenziju, dimenziju formalnosti toliko sličnu, a toliko različitu od pera i papira. Zaista sprava koju svaki radoznali lovac na sopstvenu dušu, barem jednom, mora isprobati.

Pisaća mašina.

Prvi put objavljeno 24. Marta 2017 na sajtu  www.kreativnopisanje.org