15. April, 2017 Nemanja 0 comments

ODMETNIK (2)1 VEKA – Rouge One

 

       Oklevao sam neko vreme.

Činilo mi se da ne želim iskustvo kakvo sam dobio kada sam išao da gledam VII deo!

                                 Pauza.

       Ipak, nakon uspešnog ignorisanja gomile oprečnih kritika, lične pažnje u interpretiranju trejlera i reklamnog sadržaja kojim smo zasipani, pogledao sam “Odmetnik jedan”. Da pogledao sam ga i u maniru zakasnelog ali predanog kritizera, nastavljam iznošenje svoje verzije istine. Da li je prošlo previše vremena od premijere? Možda sam oklevao sklupčan i sakriven od potajne želje da ne budem ponovo ponižen? Verovatno jeste tako, ali grubim skretanjem sa pravdanja, napomenuću da najlošiji utisak sa matine projekcije u Sinepleksu, nosim od masnih i preslanih kokica, koje smo dobili besplatno! Zaista se pitam, ko inače plati takvo žuto umrljano sranje?

Jednom davno u dalekoj galaksiji…,

a zatim svemir i malo brži, skoro nervozan pokret kamere. Čini mi se da je nekada sve to teklo sporije? Sa više strpljenja čak i u epizodi I, II i III! Moguće da je u pitanju prevara? Pomeri se kamera, leti šatl kroz kadar, polako ulazi u orbitu planete sa prstenovima poput Saturnovih. Pustoš i ne gostoljubivost, skoro da se može omirisati. Ne verujem da je zbog 3D-a. To vašarsko glupiranje mi stalno spada sa naočara za vid. Ovo što gledam je neki naučno fantastični film! Farma na vidiku i prođe me osećaj dostojan pristojnog vesterna. Široki totali, zatim krupni plan.  Mads Mikelsen gleda. Prokletinja evropska. Glumi čovek i kada samo stoji u kadru. Spušta se šatl i zaista, predamnom se događa nešto što malo liči na Rat Zvezda. Žena i ćerka se povlače u kuću. zabrinuti pogledi. Iskreno počinjem da strahujem da će ulog porasti na još viši. Brine me saznanje da kada je ulog veliki, gubitak je srazmeran. Prljav je taj svet. Pun stvari kao što su zatvori, radni kampovi, okupacije, policijski čas i propaganda sa ucenama. Učinilo mi se da liči na ovaj naš, a to je dobro jer samo liči. Ipak se ovo sranje kod nas dešava mnogo kasnije u nekoj galaksiji daleko od one nabeđene Imperije koja maltretira sve žive. Ima tu i pobunjenika i sektaša koji čuvaju hramove-rudnike, gde se kroz obožavanje kristala gaji sećanje na vreme vitezova i mira koji su čuvali. Dragi vitezovi, ratnici koji čuvate mir. Da ste išta valjali i u našoj i u onoj tamo galaksiji očuvali biste mir. Sada eskadrile transportera odnose bogatstvo kristala, ko zna zašto. Ponovo sve liči na stvarnost. Nema mudoserije i objašnjavanja. Dođeš, proglasiš se za glavnog, upornije pobiješ i uzmeš šta ti je potrebno. Raznolika bića pod pritiskom, jedu, trguju i pokušavaju da se izbore za svoj komad bednog života. Baš njih briga za neke tamo zilote koji kukavički iz zasede pobiju bataljon rezervista Storm trupera, okupacionih snaga koje maltretiraju babe i decu. Ispod oklopa su to samo ljudi. Smoreni su, što postaje jasnije kada ih poslušaš. Sede pognuti i u humanim pozama. Umorni su. Nema više klonova. Onih bioloških robota sa Kaminoa. Izginuli su u ratovima i okupaciji galaksije. Impozantna je bila ta vojska klonova, ali i oni ginu brže nego što ih kloneri prave. Ovde kod nas, Hitler, kada je potrošio elitne divizije, obrijane i očešljanje, nadomestio ih je krojačima, radnicima i seljacima. Podoficirima koji su puštali brade, da im ruska zima ne bi otkidala meso sa lica. Tamo, neki truperi su šareni, drugi su prljavi, jer je rat prljavo sranje, a ispolirani su samo oni u strojevima koji se retko bore i koje čuvaš za situacije kada govno pogodi ventilator. Divizija, najviše dve, čiste ubilačke elite. Dopada mi se ova podela. Razumna je i miriše na stvarnost.

         Menjaju se svetovi na platnu,

jasni su i  bogati. Manje se promene likovi, što doprinosi da ostanu bledi i nevidljivi. Borci od detinjstva, zakleti neprijatelji imperije, koji i sami rade jezive stvari kako bi je pobedili. Zvuči realno, jer gledano iz drugog ugla, oni su samo banditi koji remete javni red i mir novog poretka. Skoro da sam u par navrata i želeo da film odluta u sferu razumevanja imperijalnih poriva. Bilo bi zanimljivo. Ipak zanimljivije bi bilo da sam saznao nešto pikantnije detalje o samim likovima. Ko je gde i kako dospeo do pobune! Iz kog razloga? Šta ih pokreće? Nije ta pobuna jasna zbog čega se dešava. Ok Imperija jeste opresivna i nasilna, ali sa druge strane pokušava da uvede red i tamo gde je on zaista potreban. Hajde ubedite me da tas treba da prevagne na ovamo. Čak i prosta konstatacija da je izgubio sve kada je imao šest godina, stavlja obskurnog Kasijana u jednog od najjasnije motivisanih likova. On se barem pita šta to radi i sklon je da ne posluša naređenje. Otac glavne junakinje se predomišlja, ne znamo tačno zbog čega? Pobunjenici su uvek slabije poštovali autoritet, ali su zato imali snažniju veru. Pa kada se slože kockice događa se sinergija koja pobeđuje. Disonantna i potpuno nepotrebna nota bila je dodvoravanje i podilaženje publici, naspram početnog mračnog i brilijantnog tona. Period je mraka i zbunjenosti, nema polarizovane galaksije. Senat barem formalno postoji, a pobuna nije dovoljno jasna da postane nedvosmislena. Nikako u taj vakuum ne leže preveliki broj asocijacija na prethodne delove Sage. Zašto to? Zato što kapiju štita napadaju isti skvadroni X vingova koji će nešto kasnije napadati i Zvezdu smrti? Moguće je! Pobunjenički redovi sačinjeni su od istih pilota, mahom pripadnika vojski vodećih opozicionih sistema. Upadaju tu i neki prebegli imperijalni piloti, ali… ne bih se zadržavao u pokušajima da shvatim zbog čega postoji ovo dugo tuširanje do sitnih sati sa publikom. To će se reditelju obiti o glavu, ne publici. Kada pominjem prebeg, dolazim do još jednog staklenog utiska. Masovne izdaje zatim prodaje informacija, špijunaže i sjajno predstavljeni trgovački punktovi na kojima se pored materijalnih dobara menjaju i (ne)proverene informacije za novac. Paranoidno okruženje u kome mnogi ne mogu ili ne žele da odrede svoju pripadnost. Hatovska fukara se bogati, a pobunjenicima se pridružuje odbegli imperijalni pilot. Nije to pilot lovac ili pilot kapitalnih brodova. To je pilot kamiondžija, koji je leteo na teretnom šatlu. On donosi informacije glavnog inženjera o tome da novonastalo tajno oružje ima slabost koju treba ispitati i iskoristiti. Kako zamisliti lika koji je odbegao najmoćnijoj armadi i po cenu sigurne smrti se pridružio pobuni? Hladan, vatren, ćutljiv, blebetav? Kamiondžija? Nemam ideju, ali svakako ne ovakav kakvog nam je autor predstavio. Prestrašen, ali verujuć. Sumnjičav, ali ubeđen; jednostavno sam imao problem sa likom pilota koji…ne znam kako da opišem osim ne ubedljiv. Pored toga, kamiondžija? Za trenutak mi pade na pamet Gumeni Patak, ali nige ne beše konvoja šatlova koji se suprotstavljaju lokalnom galaktičkom šerifu siledžiji. Plašim se da je reditelj morao da prouči drugu kategoriju filmova, kako bi uspešno sažvakao željeni zalogaj odmetništva. Da je u “Odmetniku” malo više uzora u istinskim pobunjeno-odmetničkim filmovima, ćutljivih karaktera koji gledaju svoja posla. Otpadnika koji su promenili stranu i sada pokušavaju da se iskupe za svoja ranija dela radeći nešto dobro, onda bi po mom mišljenju početak bio vestern, jer je odbeglog čoveka sa familijom, ucenom i silom pokupio duh i dug starog života. Nastavak bio baziran na usamnjenosti i izgnanstvu poput one kod lika Roja Šajdera u Sorcereru ili Topova sa Navarona, gde obskurni karakteri idu na ubilačku misiju bez povratka. Bes i inat poput onog kod dvanaest osuđenika Lija Marvina, a ludilo u nivou svih filmova u kojima (anti)heroji iz pukog ličnog interesa, namerno ili slučajno učine nešto što je veće od njih. Nešto protiv sistema, samo zato što je protiv sistema. Pobuna je u ovim galaktičkim godinama na staklenim nogama. Razapeta je između usahlih pokušaja političkih idealista i nasilnika dospelih do čina koji jure ličnu osvetu. Klima se između mogućeg i željenog i veoma fragilno uspeva da se zadrži. Plan u osnovi postoji, ali ne i ideja kako da se izvede. Prekretnica koja u narednom delu dovodi do mešanja jednog od poslednjih džedaja i isporuke planova super oružja. Njegovo uništenje finalno fundira pobunu i stvara temelj, daljeg protiv establišmentskog dela. Sjajno! Ali kako naši likovi onda to znaju? Nisu baba Vange ili nešto drugo. Oni su vođeni sopstvenom pobunom, koja je veštim manipulacijama ovostranih političara, ispala iskorišćena kao momentum za okupljanje svih i svega oko pravog uspeha. Nama znanog uništenja Zvezde Smrti, odakle sve kreće jasnijim putem. Pa zašto onda ne do kraja tako!

           Ne bih analizirao ovaj kokičavi i masni (matine) ručak u ovom pravcu, ali tako je zamirisao mnogo puta. Zamirisao je ozbiljno i začinjeno poput najlepšeg jela koje hrani i duh i telo. Na žalost, samo je zamirisao. Ostaje moja nova nada, da će se “zli Miki Maus” fokusirati na zaradu od prodaje puterastih, bajatih kokica i hektolitara prešećerenih neprozirnih pića sa likovima i logoima. Dok šatlovi-kamioni budu donosili kovčege novca, možda  će se u kuhinju studija ušunjati neki kuvar koji će publici (gositma) strasno spremiti divan biftek samo sa biberom! Novo-svet naviknut na mnštvo preliva, premaza i količinu ispred kvaliteta, možda neće uživati! Ko ih jebe. Ja hoću! Uživaću u svakom zalogaju. Nova nada, na kojoj je moja pobuna sazdana, doći će za pet, deset možda i petnaest godina. Kada tuširanje do sitnih sati ostane privilegija parova, a dodvoravanje i šlihtanje  slobodno nazvano ponašanje ljigavaca koje posmatramo sa prezirom. Dobar biftek samo sa biberom, tada ostaje u oku i stomaku onih koji znaju šta hoće.

           I dosta više poređenja sa hranom.

Mora da je zbog očajnih, preskupih i žutim isflekanih kokica, previše plaćenih koje sam samo probao i koje su izazvale veoma veliku žeđ.